Opna (stihovi)

Visoko nad tobom



Tog olovnog jutra,
posle ljutog boja,
u teškoj tišini,
sva prokletstva tvoja,
kao crne ptice
kruže iznad tebe,
bez glasa i broja,
sva prokletstva tvoja.

Najbolnija griža,
razdire ti pluća,
u sred pustog polja,
bez ulica i kuća,
zemlja ti je bliža,
jadniče bez daha,
od tebe će ostati
šaka sivog praha.

Sa većim od sebe
vodio si rat,
demon taj ne beše
sestra ti ni brat,
sam si svoju glavu
poneo u torbi,
obezglavljen tako
i nevičan borbi.

Sad krvariš ranom,
ti kukavče bedni,
nagoni su tvoji
i gladni i žedni,
umesto lepote
samo pogled ledni,
sad krvariš ranom,
ti kukavče bedni.

Budan si i sam,
tvoj je laki san,
ko prolećni lahor,
nestao za dan,
sve su slutnje tvoje
teške kao malj,
niti dvorska luda,
nit presvetli kralj.

Čoveče od krvi
što se vatrom peni,
anđele bez krila,
ustani i kreni
i sam odaberi
tek buduće staze
kojima će umorne 
noge da ti gaze.

Ne gnevi se vuče
nego mir potraži,
dušu što ti muče
te opore laži,
očisti od zemlje,
grančice i lista,
neka bude čista
milost koja blaži.

A u smiraj noći,
hoćeš li sam moći,
u molitvi suze
okupati lice,
rasterati ptice,
bez glasa i broja,
visoko nad tobom
sloboda je tvoja.





Iskonska tama


Prošlost je nesaglediva reka,
duga kao večnost sama,
a budućnost pogled
na prošlost
iz daleka,
jedna je reka,
jedna iskonska tama.
Plovimo kroz večitu noć,
bezvremeni,
sami,
iz kruga u krug,
iz kruga u krug,
u mračnoj,bezgraničnoj jami.
Šta je stvarnost ?
Stvarnost ne postoji.
Gde smo onda mi ?
Ne postojimo ni mi sami,
niti krugovi u mračnoj,bezgraničnoj jami
u jednoj reci,
u jednoj iskonskoj tami.
Prošlost je vrtlog besmisla,
budućnost nasleđe iluzorno,
a snovi su ništa
u kojem se od ničega odmaramo,
ništa u koje zaranjamo
da lakše podnesemo laž.
Očiju uprtih u simbol praznine
verujemo,
želimo slobodu,
a ustvari beskrajno dugo
umiremo sami,
u jednoj reci,
u jednoj iskonskoj tami...
Prošlost je nesaglediva reka,
budućnost pogled
na prošlost
iz daleka,
a mi smo izgubljeni negde,
između sebe,Boga i sveta.



        Božana Jandric