Opna (stihovi)

...


Reči se u meni roje,
krišom u pesme zbrajaju,
dan i noć htele bi da me tvore,
da su i htenje moje,
još gore
i celoga sveta...
Ponekad ulicom kao luda hodam
jer reči ko nemirnu decu vodam,
što niti na puteve
niti na ono na putevima paze,
reči,
celog sveta,
za mnom gaze...





Zbog tebe dragi



Ko tu koga pravi ludim ?
Stvarno se čudim
i sve što više znam
manje mi je jasno,
ponekad,noću se budim
i plačem glasno,
a posle smejem,
čekam novi dan,
vrtim po glavi
i što ne znam i što znam,
ludost vrca,
ludost srca,
što kuca
zbog tebe dragi...





Sve je to sve to


Ne postoje dve iste greške,
dve iste krivice.
Stvari su u nizu,
a osećaj prilično blizu
( osećamo grižu dok se greške nižu ! )
onom
da pravimo stalno istu grešku.
Ne postoje dva ista traga u pesku...





...


Ja sam umoran
ja ne postižem
da verujem
u skupe proroke
paranoja me
strašno iscrpljuje
sve drugo
napokon pobeđuje
stojim sam
prepušten svetu
moj je san
na moju štetu
propao
ja sam suvišan
prepušten sebi
ja uživam
u svojoj bedi
potpuno.





Tragom bez traga


Srce mi se zgrušalo
od proključale krvi,
nalik je na crnu tvar
u sred grudi,
zgaženu,
zgrčenu od ljudi.

Mozak mi je pukao
od zapaljenih misli,
nalik je na trulo voće
ispod drva,
gorko,
gnjilo,
puno crva.

A crvi,odneo ih vrag,
rovare,ostavljaju trag,
za njih da stignu do mojih šuma,
do moga srca
i moga uma.

I ti me pratiš,
zavaraj im trag,
neka ih sve nosi crni vrag,
što dalje od mojih šuma,
od moga srca
i moga uma.

Ja ću te čekati
na starom mestu,
jedino ti poznaješ tu cestu,
pokraj starih šumskih drva,
daleko od ljudi,
daleko od crva.



        Božana Jandric