Opna (stihovi)

Moja crkva svagdanja



Ogledalo mi je oltar,
ikona sopstveni lik,
krstim se svetom vodom česmušom,
nema kumova,
nema peškira,
( svi su prljavi,zamisli ! ),
ničim nisam vezana -
sem simbolima.
I njih ću da uništim
hladnom vodom
i jodom.





Bože


Zašto si daleko ?
Sve je protiv mene
prostor
 vreme
krvnički se prikazuju,
a ja slabo podnosim bol
i plašim se sadista
što nestajati vole iza uglova,
a za sobom tragove ne ostavljaju,
muče me u snu,
niču mi u snu
i mjauču iza zida...
Zašto si daleko ?
Bože





Vreme za nas


Umrite u slivnicima
od vruće pare moga zla,
umrite teških krila
od olova moga sna,
umrite na ulicama
dok vam slepci gledaju u dlan,
umrite -ne zaslužujete živi novi dan.
Umrite u hladnim hodnicima
zauvek zatvorenog srca,
umrite u skupocenoj zabludi
da zapeta puška ne može da puca,
umrite jer svemir nije velik nego mali,

umrite jer to je jedino što ste ikada znali.
Umrite da bi živeli čarobnjaci čarobnih šuma,
umrite da bi pevali ljudi otvorenog uma,
umrite jer mislite da je vreme novac,
umrite jer vam je od fazana lepši lovac,
umrite da ne bi šume umirale zbog vas,
umrite - došlo je vreme za nas.





Da mi je


Od Boga i natrag,
na stari nepoznati
trag - netrag,
moja želja da sebe nađem
više liči na želju da se izgubim
i nadam se
da je bar jedna tačka
na putevima ovog jadnog sveta
van domašaja kamere,
da mi je da sednem 
ispod nekog cveta,
da zastanem,
a da mi ne zamere...



        Božana Jandric