Uredba o radu
Jedna mala zlatica
umorna od rada,
pošla da se odmori
do brezinog hlada,
sela ispod grane
pa se brezi jada
da od silnog rada
sa nogu već pada.
Blago tebi brezice
što u polju stojiš,
ništa živo ne radiš,
bogu dane brojiš,
kišnicom se pojiš,
gladi se ne bojiš,
a meni ne da mira
onaj vrt krompira.
U to dođe mrav
iz duboke trave
i njemu je posla
dosta,preko glave,
kakva je to sudba
zadesila mrava,
da povazdan radi
nepravda je prava !
Došla je i sova,
mudra šumska glava
jer od glasne priče
ne može da spava,
sletela na jednu
granu breze bele
da bi čula bubice
što su u hlad sele.
Dođoše i pčele
iz poljskoga cveća,
njihova je muka
čini se,još veća,
umornih su krila
posele u hlad,
na vrh im je nosa
izašao rad !
Uskoro se pojavi
svaki poljski stvor,
mali miš i krtica,
jedan kos i tvor,
dođe i jelenak
na poslovni zbor,
dođe čak i puž
iako je spor.
Gužva nije promakla
ni starome ježu,
svratio i pauk,
napustivši mrežu
i šareni bumbar
dozujao da čuje
kakva se to zavera
ispod breze kuje.
Posle sedam noći
i osam dugih dana,
doneta je uredba
gotovo bez mana,
četiri dana rada
i tri dana hlada,
sve od toga časa
mir u polju vlada !
Božana Jandric
Morski bal
Na noćnome nebu
povrh jedne gore,
zasjala je luna
da obasja more,
a sa modre pučine
srebrnkasti val
nosi morske ribice
na obalski bal.
Preliva se biserje
iz školjčica mekih
što su se zaputile
iz krajeva dalekih,
smelo put do bala
i one sad traže,
na leđima raže
putuju do plaže.
I račić ja sašio
svečano odelo
jer na bal će doplivati
skoro more celo,
podesio mašnicu
ko najlepši mamac,
čvrsto je odlučio
da ne bude samac.
Stižu i delfini,
večeras krajnje fini,
čak i jato tuna
dopratila luna,
a i morski krastavac
sa pučine pluta,
svetli luna radosno
da nekud ne zaluta.
I ježić je bodlju
uglancao svaku
pa sad sav svetluca
u morskome mraku,
a krabica mala
ispod morske stene
pružila je korak
da stigne na vreme.
Muzika se čuje,
pevaju sirene,
svi zajedno plešu
ispod morske pene,
čak i morska zmija
što u pesku spava,
i plašljiva sipa
i sva morska trava.
Čuo je za bal
svaki morski val
pa je prošo tuda
da zagleda čuda,
jedino je kit
ove zbrke sit
ostao u kvaru
na jednome valu
pa je preko kornjače
družini dojavio
da se u sred vira
nespretno zaglavio !
Božana Jandric
Mrav i bela rada
Jedan mravac žut
ustao je ljut,
uprtio kofere
i krenuo na put,
sa sobom je poveo
jednu belu radu
da bi lakše putovao
u njenome hladu.
Dosta mi je livade,
kaže beloj radi,
od jutra do mraka
tu se samo radi,
već sam se umorio
od skupljanja mrva
i košenja trave
nije to za mrave.
Leđa mi već slabe
ko u neke babe,
a zglobovi stari
škripe ko ormari,
osim toga livada
neprestalno bruji,
u svakome cvetu
neka pčela zuji
i cvrčak me stalno
svojom pesmom muči,
a obližnji potok
danonoćno huči.
Kuda ćemo sada ?
Pita bela rada...
Put pod noge radice
i pravac do grada,
dok je zdrav i prav
tvoj gospodin mrav !
Zbogom ostaj livado,
zbogom krušne mrvice,
zbogom rosna zemljice,
zujalice pčelice,
zbogom svi od sada,
dosta mi je rada,
ja i bela rada
odosmo do grada !
Božana Jandric
Puž na kraju sveta
Na visokoj planini
što se zemljom pruža,
uhvatila kiša
jednog starog puža,
pa po njemu lije
kako nikad nije
i pravi se važna
što je tako snažna.
Ne brinu me kišice
tvoje hladne kapljice
što po meni lupaju
da me skroz okupaju,
krov nad glavom imam,
ali nemam cipelu,
bosonog sam stvor,
a uz to i spor,
nego me je spopalo
moje golo stopalo
pa me sada šeta
sve do kraja sveta.
Krenuo sam letos,
a jesen me stiže,
mislio sam,svet je
nešto sasvim bliže,
da mu nije kraj
iza onog brega ?
Moraću da stignem
pre zime i snega.
Ma pogledaj njega !
Smejaše se kapi !
Puž sa sav izgubio
na zemljinoj mapi
pa i ne zna kolko je
put što traži dug,
e,moj puže,druže,
svet je jedan krug,
bez konca i kraja
što ih možeš znati,
nego hajde lepo
u šumu se vrati
pa sledećeg leta
na kraj sveta svrati,
do zelenog brega
što nema ni ime,
pre ledenog snega
i studene zime !
Božana Jandric
Ribar i som
Kraj šume,na reci,
jedan ribar plovi,
njiše svoju šajku,
starog soma lovi,
ali zalud čeka,
mudro ćuti reka,
a som,stari znalac
ne ide na mamac.
Ribar,sad već ljut
uze bukvin prut
pa po vodi bućka,
talase joj muti,
a brkati som
već odavno sluti
šta se gore mućka
pa još tvrđe ćuti.
Hej,ribaru stari,
znam te celog veka
i kakva me sudba
kad te sretnem čeka,
lepše mi je ovde
u mom rečnom viru,
nego na tvom praznom
ribarskom tanjiru.
I ne vidim kraja
ovoj našoj borbi,
rado bi me krčkao
u crvenoj čorbi,
al ja neću mrdnuti
iz svog mekog gliba,
sutra se ti vrati,
danas nema riba !
Šta će,ribar pokupi
svoje prazne mreže
pa za drvo obalsko
šajku svoju veže
i kući se zaputi
praznoga stomaka,
pratila ga samo
jedna šumska svraka !
Božana Jandric
Kućni savet
Na jednom salašu
kod starog bunara,
krenule životinje
na skup svih stanara,
da se tamo rasprave
o kućnome redu
i da stroga pravila
od sutra uvedu.
Zašto mačor njuška
po mom svežem medu ?
Protestuje pčela
što je na cvet sela,
a krava se ljuti
što po njenoj travi
vršljaju i skaču
oni crni mravi !
I bumbar se jedi
jer je čuo lupu
na ulazu samom
u njegovu rupu,
a koza je videla
da su nečiji prsti
čeprkali žbunje
koje ona brsti !
Zašto ona žaba
u bunaru živi džaba ?
Pa po noći peva,
bunila se ševa,
ne mogu da spavam,
selim se na tavan,
bar do ove zime
nek me vrapci prime !
Konji besno ržu,
zameraju pužu
što po štali šeta
jer im strašno smeta,
mi smo,kažu,veliki,
a on stvor je mali,
moramo da pazimo
gde i kuda gazimo !
I magare sivo
tužbovati stalo
jer mu mnogo krivo
što je vrapče palo
u njegovo seno
i još uvek,eno,
hrče kao lud,
treba ga na sud !
Već u svom maniru
groktale su svinje
jer je neko gacao
kroz njihove dinje;
Šta će patka ovde ?
Šištala je guska,
kad je moja staza
i onako uska !
Trajala je tako
jadikovka svaka,
odužio se skup
sve do mrklog mraka,
a nikakvo pravilo
strogo da se nađe
i okonča žučne
sustanarske svađe...
Božana Jandric
Prolećna pesma
Sjatile se ptičice
oko gradske česme,
ceo parkić odzvanja
od njihove pesme,
danas stiže proleće
javila je lasta,
maločas ga prestigla
kod obližnjeg hrasta.
Još malo i stići će
do gradske aleje,
vraća se sa velike,
godišnje turneje,
dovodi i sunce
da otopi sneg,
već u zoru ranu
zaživeće breg.
Visibabe staviće
šeširiće bele,
a od silne radosti
zeleneće jele,
kukurek će žut
ukrasiti put
i glasan cvrkut ptice
i nežne ljubičice.
Eno, višnja rudi
i pupoljci ruže,
golubice sive
iznad grada kruže,
svi sa sebe bacaju
tešku zimsku bundu
jer su šumske jagode
jutros srele Brundu,
izašao iz pećine
pa na suncu zeva,
a jež ga iz prikrajka
čuo kako peva,
zbogom oštra zimo,
zbogom ledna studi,
proleće je stiglo,
starog Brundu budi !
Božana Jandric
Stonoga
Znate li koliko je
u stonoge nogu ?
Počeo sam brojati
pa više ne mogu,
zbunjuju me cipele,
svaka druge boje,
ne žele da slušaju
i da mirno stoje,
već se stalno okreću,
cupkaju i prepliću,
neke lepo šetaju,
a druge se sapliću
pa se onda izuju
i protežu prste
sve na svoju stranu
penjuć se uz granu...
Još da ima ruku,
zamislite muku,
ne bi stvora tog
prebrojo ni bog !
Božana Jandric
Čemu taj komarac ?
Iako sam veliki
prirodnjak,sveznalac,
ne mogu da shvatim
čemu taj komarac,
što mi svake noći
istu pesmu drvi,
kad dođe na večeru
željan moje krvi.
Žedan kao kamila
uporno me bode,
pa kad je već tako
što ne pije vode ?
Moraću da pitam
onog što ga smislio,
dok je to planirao
šta je tačno mislio ?!
Božana Jandric
Jagoda
Hvalila se jagoda
jednom cvetu belom,
najslađa sam voćkica
ja na svetu celom,
slađa sam od meda,
zdravija od šlaga,
vitamini moji
najveća su blaga.
Ukras sam u bašti
i na šumskoj stazici,
u rumenoj haljini
i zelenoj kragnici,
dečica me vole
pa se mnome slade,
slađa sam od sladoleda
i od čokolade !
Božana Jandric
Zna li neko ?
Kako stvari stoje,
prema mome skromnom znanju,
neki su pojmovi danas
u vrlo konfuznom stanju !
Žirafa,čim se rodi
ima dva metra,
a jedan odrasli miš
svega četiri centimetra !
Izvinite što pitam,
ali još me nešto čudi :
jesu li ljudi velika deca
ili su deca mali ljudi ?
Pobogu,zna li neko
kako malo biva veliko ?
Mala žirafa,veliki miš,
kakav piš !
Mali čovek,veliko dete,
o,čudni svete !
Neko je svoje prste umešao
i sve nas u istom loncu promešao
pa više ne znaš ko je ko,
šta je malo,a šta veliko !
Božana Jandric
Ljubav
Ljubav je najjača sila na svetu,
ljubav je,na primer,kada voliš paštetu,
ljubav je kada se kližeš bos po parketu,
ljubav je kada sedneš u voz
pa obilaziš celu planetu,
ljubav je ptica u letu,
sedam kugli sladoleda u slatkom kornetu,
ljubav je kada pevaš u duetu,
ljubav je u travci,u bubici,u cvetu,
ljubav je svuda i u svima,
ljubav je najjača sila na svetu !
Božana Jandric
