Opna

Prvo jutro



Čujem kako se noć i dan prožimaju...
U prividnoj tišini svitanja,u iščezavajućoj senci,
začela se neuhvatljiva suza svakodnevnog oticanja.
Čuje se petao...
Zavijanje dalekog šumskog vuka,daleke šumske šume...Šumetine..
Šumovine...Možda zvuk prašume ?
Čuje se prasak metka nekog mog dalekog pretka..Možda pra-pretka ?
Prvi poj..Prvi boj..
Čujem kako se gusta noć valja po ključaloj površini jutarnje vlage,
kako crno uranja u belo tvoreći pepeljasti put bledunjavih godina,
čujem depresiju.
Palim prvu jutarnju cigaretu,ali to nije ona prva kao što ni ovo jutro
nije ono prvo.I dok je na pitanje : da li su muškarac i žena mogli sluzaviti
istom sadržinom,odgovor bivao pozitivan,ja sam znala da se ti više nećeš vraćati...
I ti si znao da smo istom zatrovanom krvlju krvarili,
njome si me obalavio u onoj noći prvog poljupca,
od tada se stalno,bez prestanka vraćam,
iako znam da povratka u odvratnost nema,
odvratnost koja je bila više nameštena nego što je sama bila odvratna,
u ono zeleno jutro kojim si raspoznavao više različitih vrsta riba na istom tanjiru...
Ipak,postojala su mesta na kojima smo se sretali 
i sretala su se mesta na kojima smo postojali.Dobro se sećam...
Za mirisom tvoje krvi u meni se propela žena za koju do tada nisi znao da u meni postoji.
Bežiš...
Čujem tvoje tragove u svom pamćenju,
tvoje kosti se u meni smiruju,
tvoje kosti u drobi mojoj spavaju...



        Božana Jandric