Opna (stihovi)

Pesma i stradanja



Razapet između disanja i smrti
i svetlost i tame ga mame,
sve se vrti
i misli same,
razum sasvim se muti.
( Planine topiš,
nemire krotiš,
ti kada sviraš
boje menjaš.)
Između jave i sna
prvi korak je taj,
između jave i sna
plešemo ti i ja.
U kostima moje srži
zarobljen tvoj je krik,
u očima mojih suza
vidim sav tvoj lik.
( Planine topiš,
nemire krotiš,
ti kada sviraš
boje menjaš.)
Pođi sa mnom,
reči ne zbori,
naćuli uši,
čuješ li plam ?
Žrtve su pale,
žrtve ne male
samo za jedan prokleti dan.
( Zemlja ja puna naših iznutrica
kao tamnica )
Iz dubine,vulkanske ruke,
korenje kamen drobi,
čovekove muke,
o,zle li kobi !
I ptice za nama odleću,
smešane kosti crvi jedu proleću,
seme pada
za nova stada.





...


Dani u tami ne znače mnogo, 
Zabranjeno strogo za nas !
laje pasji sin,takođe pas.
On vas je odbacio !
Utrobu je svoju bacio na vas !
Svi u grob !
masa rob,
brže-bolje
voljom protiv volje
( sve se,naravno,krivo prikazuje,
đavo slaninom zna se šta podmazuje )
za nas -
u grobu,narodsku rugobu...
Stižemo u krvavom nizu,
dan u tami je blizu,
suvih srca,
mrtvi rođeni.



        Božana Jandric