Opna

Drugo jutro


Jutros sam se probudila i stvari su izgledale drugačije...Ne znam kako,ali drugačije su..
Odupirem se duboko ukorenjenoj navici da sebe ubeđujem kako čuda ne postoje,pogotovo onda kada čula,pošćenjem izoštrena,drugačije prikazuju sve - i uspevam ..ovo jutros je stvarno bilo čudo..neko čedno,čudno čudo..Dobro je postiti.Odupreti se navici hranjenja uvek istim istinama.Dobro je jačati svoju staru veru,a dobro i čuditi se.
Jutros sam se probudila i shvatila da nismo,a i jesmo čudom došli na ovaj svet.Najpre smo plakali,onda disali ljudima zaražen vazduh,a potom su nas brižni hranili i izazivali da se smejemo.Morali smo poslušanju dati oduška i smejati se kada mistični,nedokučivi autoriteti podignu prst...
Možda smo tvrdoglavo trebali ćutati,ali nas je nagon za povraćanjem izdao i udahnuli smo ovaj život..
Vremenom,međutim,počinjemo živeti za ovakva jutra.Jutra u kojima poredak stvari ima ritam naših koraka,jutra koja su stvorena za veliko spremanje usamljenih oltara naših duša,jutra što čudnovatim mirom odišu jer sve dobro je..
Jutros sam se probudila i shvatila da je prošlo mnogo godina bez sna..Stvari su izgledale drugačije,sve za jedan nečujni korak pomerene preme mat-crnom zidu.Nema ničeg sjajnog u zidovima čak i kada sjaje,a ako vam se učini da ima prepustite se duboko ukorenjenoj navici da ubeđujete sebe kako čuda ne postoje - i uspeće..navike su čudo..
Jutros sam se probudila i shvatila da krišom i delimično verujem u nedokučive,mistične autoritete i ovaj život.Pevam u čast zemlji,u čast svojoj srećnoj zvezdi,uvek sećajući se kako je sve pre ovog jutra bilo jedno,a sada nešto sasvim drugo.
Jutros sam se probudila i shvatila da su svi sadržaji ikada učitani u moju svest još uvek tu.Nijedna me misao ne napušta..Svaku moram hraniti i topliti,jačati je pre nego što napusti ognjište svoga koncepta.Ovo jutro je stvoreno za zidanje..Ovog jutra ponovo gledam kako zdanje mojih snaga napreduje.Zahvaljujem se sebi što volim ovakva jutra..Jutra koja stvarima daju drugačiji promer od standardnog..Ne verujem da ću ikada stvarno biti usamljena jer verujem u čuda i čudim se što uopšte verujem u takve stvari..neka čedna,čudna čuda..Ipak - nisu sva takva.Prema tome,dišite samo koliko je neophodno da bi ste ostali nezaraženi.
Vazduh je pun bolesnih duhova...



        Božana Jandric