Opna (stihovi)

...


Krećemo se ka izvoru,
a šta ako nas izvor odbije ?
Pa tek ponekad malo da,
a nama se i to malo,
najmanje,
učini kao najveće,
pa sve činimo
da bi nas pogledao,
da bi nas pogladio,
krećemo se,a šta ako prestanemo ?
Šta ako se promenimo zauvek ?





...


Nepodnošljiva sila života je
ludost
kojom ponekad rasterujemo
sopstvene snove.
Vera koju smo osvojili,
a da je nikada nismo pobedili,
samo uhvaćeni u kolo sa njom
kao zmija sa svojim repom.
Nepodnošljiva sila života je
treptaj oka
na ivici zaborava
tek rođene nade.





Konačno sama


Gasim žeđ za samoćom
upijam tišinu
slušam svoje biće
sa sebe stresam sve
sloj po sloj
puca čvrsta opna trpnje
razliva se bol
Iz mene počinju reke
iz mene ponovo Sunce
iz mene usnule šume
počinju da šušte
pevaju ptice
Vremena
ni puno ni malo
dani su se pretvarali u noći
noći u dane
Krug
moj stari drug
i ja
konačno sama





Uvek tu



U mome snu,
okrečenog stabla,mlado drvo stoji
posred mene,
cvrkut raspevanih ptica
njegove krošnje,velike kao svet,
drži moje oči otvorene...
U mome snu
ne mogu da spavam,
sluh mi rano rani,
spušta se u dragocenu riznicu svesti
drvo da celiva...
U mome snu lekovitih izvora je mnogo,
oko svakog mladice,
ali samo jedno,ono,
okrečenog stabla,mlado drvo,
stoji posred mene da me čuva...
U mome snu ponekad jasnije razumem
govor spoljašnjeg sveta
jer u hladu mladog drveta mirujem...
Poruke u san same dolaze,
poput minijaturnih ptica
što se na žar mojih očiju ustremljuju,
poruke dolaze,
lupaju krilima po tankoj,ali čvrstoj odbrani,
opni što me odvaja od radosti,bola i stida...
U mome snu,radost je što sam tu.
U mome snu,bol je što nisam uvek tu.
U mome snu,stid je zdrav kao kada prvi put
postaješ svestan svoje zaljubljenosti...
U mome snu,
okrečenog stabla,mlado drvo stoji
posred mene,
njegova lepota oduzima dah...



        Božana Jandric