Živo meso mojih misli

...


Neradimito !
Taj japanski horor od života :
te-te ima,
te-te nema
u ogledalima..



...


Treba mi malo
da dam puno -
nekom ne treba ni malo.



...


Nisu krila perje nego kosti.





        Božana Jandric

Živo meso mojih misli

...


Ima u meni drugih
i mene u drugima,
ima srce u srcima,
ima srca u srcu
i srca u srcu i srcima srca,
ima suza i jecaja,
ima smeha i muzike,
ima tuge i praznine,
ima bola i tišine,
ima konja i ptica,
šuma raspevanih,
ima kostiju i pepela,
ima dece,
ima rođaka i prijatelja,
ima slučajnih prolaznika,
ima neprolaznih ljubavi,
ima uspomena i tragova bespuća,
ima vode,
vazduha,
zemlje
i vatre,
ima galebova i trske,
lokvanja,žaba i guštera,
ima pletenica i vetra,
isukanih sablji i ožiljaka,
ima kiša,gromova i magle,
ima sunca i snegova
i deteline sa četiri lista,
ima prezira,smeća i dima,
ima mene u drugima,
srca u srcima,
a i drugih u meni ima...




        Božana Jandric

Opna

...


Kucam na vrata samozaborava,
hej,ljudi,ima li koga ?
Dolazim sebe da zaboravim,
dolazim tako mi Boga,
samozaboravljeni otvaraju vrata,
primaju me rado u svoje stado,
odlazim,ne osvrćem se više,
nema me,lakše se diše...



...


Ugašena rana
emituje bol
oči prozori
usta pećnica
stomak pepelnica



...


(P)razne priče,
(p)razne tišine,
sa moje leve i moje desne strane,
pričekaću bljesak kad će se prelomiti,
uz bljesak ću naglo zaroniti,uzleteti,
biću najlepši kojeg smeli su poželeti
vatromet..



...


Ti si naša kreacija
Ti ćeš voleti reči
naš kraj je blizu
Ti ga spreči



...


Odjednom,
načisto se iskrivim,
od besa,
kao baba,
oh,jada
i ne znam
zašto ?
ni kada ?
eto,iznenada,
sada,
oh,jada,
načisto poludim !





        Božana Jandric

Stihovi za decu

Babaroga



Iza vrata
ili ormara
živi jedna
spodoba stara
što noću škripi,
škljoca i puva
kao da vetar 
u sobi duva
i tako po mraku
pleše i štrči
začas iz ćoška
u ćošak pretrči
pa se pod krevet
ona zavuče,
frkće i arlauče,
ko je ta spodoba
stara i stroga ?
Tako mi boga -
Babaroga !



        Božana Jandric

Stihovi za decu

Prijateljstvo



Prijateljstvo je lek za sve rane,
za dugačke,dosadne dane,
za tajne što golicaju i svrbe,
nežne,slatke ili grube,
prijateljstvo je radost života,
ljubav,lepota i dobrota
prema nekom ko nam prija i godi,
prijateljstvo je slično slobodi,
ono se nosi u srcu,
poštuje,gradi i čuva,
prijateljstvo je radost života,
ljubav,lepota i dobrota.



        Božana Jandric

Recept

Mjuzmusaka


Sastojci :
-200 grama tvrđih trzalica
-1 komplet starih žica (nove ne bacajte
    možete ih iskoristiti umesto veštačkih
    trepavica )
-10 bubnjarskih palica
-500 grama čivija
-12 većih štimera

Začini :
-fuz
-bluz

Priprema :

-Trzalice kuvajte u ključaloj vodi četvrt sata,potom ih procedite,
a u vodi u kojoj ste kuvali trzalice skuvajte i stare žice.Ubacite u 
vodu i fuz..Dok se žice i fuz krčkaju na tihoj vatri u polupoklopljenoj
posudi,iseckajte bubnjarske palice na kružiće jednake debljine.
Izrendajte čivije ( pazite prste ! ) i sjedinite ih sa sitno seckanim palicama.
Štimere presecite na pola i filujte ih prethodno skuvanim i proceđenim starim žicama i fuzom.
U tepsiju ređajte red filovanih štimera,red trzalica,red sitno iseckanih bubnjarskih palica sa izrendanim čivijama..Prelijete sve bluzom i pečete na 180 stepeni 15 minuta.
Služite toplo.
Od pića preporučujem botl of eniting !
Čirs !



        Božana Jandric

Sprdalice

...


Volim te Tea
moram ti to reći,
volim te Tea,
ali račun je sve veći,
oh,moja Tea,
ljubljena peći..



...


oćeš
nećeš
ne moraš



...


Srećo moja klempav si !



...


Tananana !
Nananata !



...


Čist pamuk - duga ljubav !



...


Homo homini kupus !



                      Božana Jandric

Opna

Drugo jutro


Jutros sam se probudila i stvari su izgledale drugačije...Ne znam kako,ali drugačije su..
Odupirem se duboko ukorenjenoj navici da sebe ubeđujem kako čuda ne postoje,pogotovo onda kada čula,pošćenjem izoštrena,drugačije prikazuju sve - i uspevam ..ovo jutros je stvarno bilo čudo..neko čedno,čudno čudo..Dobro je postiti.Odupreti se navici hranjenja uvek istim istinama.Dobro je jačati svoju staru veru,a dobro i čuditi se.
Jutros sam se probudila i shvatila da nismo,a i jesmo čudom došli na ovaj svet.Najpre smo plakali,onda disali ljudima zaražen vazduh,a potom su nas brižni hranili i izazivali da se smejemo.Morali smo poslušanju dati oduška i smejati se kada mistični,nedokučivi autoriteti podignu prst...
Možda smo tvrdoglavo trebali ćutati,ali nas je nagon za povraćanjem izdao i udahnuli smo ovaj život..
Vremenom,međutim,počinjemo živeti za ovakva jutra.Jutra u kojima poredak stvari ima ritam naših koraka,jutra koja su stvorena za veliko spremanje usamljenih oltara naših duša,jutra što čudnovatim mirom odišu jer sve dobro je..
Jutros sam se probudila i shvatila da je prošlo mnogo godina bez sna..Stvari su izgledale drugačije,sve za jedan nečujni korak pomerene preme mat-crnom zidu.Nema ničeg sjajnog u zidovima čak i kada sjaje,a ako vam se učini da ima prepustite se duboko ukorenjenoj navici da ubeđujete sebe kako čuda ne postoje - i uspeće..navike su čudo..
Jutros sam se probudila i shvatila da krišom i delimično verujem u nedokučive,mistične autoritete i ovaj život.Pevam u čast zemlji,u čast svojoj srećnoj zvezdi,uvek sećajući se kako je sve pre ovog jutra bilo jedno,a sada nešto sasvim drugo.
Jutros sam se probudila i shvatila da su svi sadržaji ikada učitani u moju svest još uvek tu.Nijedna me misao ne napušta..Svaku moram hraniti i topliti,jačati je pre nego što napusti ognjište svoga koncepta.Ovo jutro je stvoreno za zidanje..Ovog jutra ponovo gledam kako zdanje mojih snaga napreduje.Zahvaljujem se sebi što volim ovakva jutra..Jutra koja stvarima daju drugačiji promer od standardnog..Ne verujem da ću ikada stvarno biti usamljena jer verujem u čuda i čudim se što uopšte verujem u takve stvari..neka čedna,čudna čuda..Ipak - nisu sva takva.Prema tome,dišite samo koliko je neophodno da bi ste ostali nezaraženi.
Vazduh je pun bolesnih duhova...



        Božana Jandric

Opna

...


Kada se vreme otegne,

a ti konačno uspeš da umreš,
kada te tvoj poslednji zanos
položi u zemlju,
kada te rastrese večni dah mira
u putujući vetar
što njiše polja,
miluje planine
i pomalja reke,
kada budeš hladan kao zimski vazduh
i oštar kao oštra reč,
kada se budeš vratio
tamo
odakle
nikada nisi ni došao...



...


Gde tvoj pogled padne
izrastam ja
kao cvet najnežnijih boja
cvet tvoga pogleda...



...


Letim dalje


Lepet krila
od crnog pliša
slepog miša..
Joj,moja kosa !
pomislih
kada mi je prošišao
ispred nosa..
Stavljam šešir
letim dalje
ko veštica na metli
pozdrave šaljem
usnulom gradu..
Frkut plašta
od crne svile
šašave vile..



...


Veliki prasak bednog života,
a smrt -
nosi li mir ?
Svaki dan tihi je pogreb,
šta znači biti živ ? 



        Božana Jandric

Živo meso mojih misli

Zamišljeno lice



Nikud ne idem..
Ponekad se popnem na brdo,
tamo je livada okružena šumom,
koliko sam dugačak pružim se po travi,
gledam kako se po nebu sunce tera s oblacima
i zamišljam njeno lice...
Zašto sam baš nju zamislio ?
Mogao sam zamisliti bilo šta drugo -
nekog čoveka,
konja
ili ptice...
Nikud ne idem...
Osim,u mislima zamišljeni susret sa njom...
Ležim okružen šumom,
zemlja upija vlagu moje duše,
a ja ne mogu ni da udahnem ni da izdahnem...
Ne sećam se kada sam zaspao
zagrlivši njeno ime,
nebom pokriven,
išao sam,
tražio,
bežao,
za njom,
nju
i od nje...



...


Pozivam se na ćutnju,
na istu onu ćutnju sa početka
kada nije postojao govor
nikakav
ničiji
nikada.
Pozivam se na ćutnju,
na istu onu ćutnju sa početka
kada su je govorom hrlili narušiti
svaki put..
Najzad govorom krasnim
pohrlim istu ćutnju zgaditi
i pomislim govorom krasnim
svečaniji spokoj sagraditi,
ali avaj...
Sada tebe pozivam na ćutnju,
na istu onu ćutnju sa početka
kada nije postojao govor
nikakav
ničiji
nikada.
I kad pohrlim govorom krasnim
patetiku svu ispovraćati
u ćutnji onoj istoj
odazvati se
hoćeš li ?



...


Ja sam rob slobode,
rušim zidove,
premeštam kamenje,
razbijam gomile,
u maglama dosade
krv isparava,
skrivena želja
lice pokazuje,
moja je suza
bol što otiče,
moje je srce
uteha razuma,
moja reč
volja je istine
koja se skriva
ali ne nestaje.
Da li si živ veliki oče ?
Da li si živa velika majko ?
Javi se,
pojavi se,
noći su preteške postale...



...


Nema boljeg odmora od bolnice !
Nema većeg slavlja od ludnice !
U struku sa stručnim licima !
U zatvor sa krivcima !
Jedan pisac ne bi smeo da priča
( izgubivši,a ne stekavši moć govora
nastala je gluhonema poezija ),
jedna majka ne bi smela da rađa,tvrdim,
kao što nijedan ČOVEK ne bi smeo da postoji 
( u senci se odmara šerif umoran od zakona )...
Ja se divim !
Divim se božanskoj moći praštanja,
ljudskoj sposobnosti pomirenja !
Pravde nema !



        Božana Jandric

Živo meso mojih misli

...


Ima smrtno dosadnih dana..
Ponekad ceo dan poprimi oblik samo jednog pitanja :
šta da radim ?



...


Ponekad,samo ponekad,
moja misao tebi ode,
ali put koji vodi do tebe
ponekad ne vodi nikud,
tražim izgubljeni smisao,
ponekad ga i nađem,
maleno usijanje,
ponekad zvezda zatreperi
i ovo srce moje ludo
samo ti tako predugo znaš..



...


Pitaš se da li sam prava.
Premeravaš moje nesavršenosti.
Oblikuješ ih linijama kojima si
spojio sve moje slabe tačke.
I ti si jedna od njih.
Na iskrivljenoj slici o meni
kriv si koliko i ja.



...


Mi smo obmanjeni,ubijenog rasuđivanja,nasamareni..



...


Nežnom muškom rukom


Pogled 
nepodnošljivo dubok
uperen
u knjigu..
U mislima svojim
topao i smiren..
Nežnom
muškom
rukom
fino izvajanom
nežnom 
muškom 
rukom
sa venama poput cevi
nežnom
muškom
rukom
fino izvajanom
ponekad
počešeš gole noge...



...


Pogodim tugu u Ahilovu petu,ali setno jutro nikada..



...


Oda propadanju


Oh,lenjosti što mojim venama tečeš,
duša moja robuje tvojim putanjama,
prostranstvima tvojih životinjskih slasti
i noći besanih..
Oh,lenjosti olujna tromeđo
razboritosti,zanosa i pakla,
oh,lenjosti uzvišeno nebiće
krici su tvoji od stakla,
oh,nemoći...



...


Voliš li me ?
u noći bez sna
Grliš li me ?
mislima
Čuvaš li me ?
u senci platana



...


Ne možeš da vratiš vreme
prolazi dan kao san
u tvojoj glavi
kada se budiš
ti se čudiš
daleko je kraj...



...


To su tamne dojke
žena instaliranih u zidove
vrelo je mleko
iza horizonta
žena koje behu opasne
Zašto deca jedu zidove ?



...


Niste vi moji prijatelji.
Olupine bez smisla.
Gadite mi se.



...


Deca su veoma konzelvativna -
ona hoce da mama bude zena,
a tata muskalac.



...


Bore se svetlost i tama,
uskoro nastupa magla -
moja osećanja se međusobno tlače.



        Božana Jandric  

Opna

Kovitlac duše


U kovitlac duše se spuštah i strujama njenim nošena sretoh ljude
kojih među nama više nema,njihov govor koji nikada,ni do kraja svih krajeva neće
biti zaboravljen odzvanjaše mi u ušima i činjaše ih večno živim i prisutnim svuda.
Rekoše - čekamo te !

Šaputaše o tome kako nije uvek isto i uveravaše me da što sanjam nije zalud !
Učiniše da na mah sve zaboravim i budem sebična i svevična,urediše da se u čistu svoju želju vinem i shvatim treptaj srca svog !
Sve živo nakon toga boli.U kovitlacu duše shvatih kolika je patnja,golema,da me svodovi njeni od čistog i hladnog kamena čovekom stameni čine i da nije kraj niti propast nego tek prvi dani života moje samosvesti gladne i plačne..Bez milosti ubijah suze ! Jednu po jednu misao pretvarah u prah !
To sam ja,u kovitlacu duše u kamen urezujem - Ne dirajte me ! Odlazite ! Za mnom ne smete i nećete !
Sve se dublje u kovitlac svoje duše spuštah gde videh prazninu bez savesti i puta i shvatih zašto mi je poznata beskrajna stud...
To sam ja,sve samo ja...Čekamo te ! Čekamo te ! Čekamo te !

Duboko u meni,dakle,rat,najsmisleniji moguć - rat zarad rata !
Svirepo ubijah..Zdrobih rođene kosti da one ne bi zdrobile mene i odjednom osetih more krvavog mira nadolazi da me plavi...Čekamo te ! Okrutna razboritost uzme me pod svoje i rasprši mi snove u ništa...

Nije zalud ! uveravaše me...
Nije uvek isto ! šaputaše...
Čekamo te,u čistu svoju želju se vini i shvati treptaj srca svog !

U kovitlac svoje duše utonuh,u čudesni mir,vlagu i blistavo crno i osetih poslednje trzaje zamirućih sećanja na zanos - velike zaustavljene misli,život iza i ispred mene,opsednuta lepim,iako znam da čovek nije božansko biće...



        Božana Jandric



 

Živo meso mojih misli

...


Prošlost hrabro ispred mene stoji...



...


Nego da se nešto smota pa da se zapali..
Nije život samo med i mleko.



...


Plodove rada htela bih sada !



...


Upitah,odgovor dobih,a nezadovoljstvo moje nije toliko važno
spram važnosti neophodnog procesa rešavanja.



...


Gde ima senke ima i svetla.
Jebeno logično.



...


Oni koji su gotovi neka požure.
I oni koji nisu gotovi neka požure.
Jebi ga..



...


Sve što se može upotrebiti - može se upotrebiti.
Sve što se ne može upotrebiti - može se upotrebiti -
iz prostog razloga - sve se može upotrebiti.
Ali - sve što se može upotrebiti - može se i zloupotrebiti.
Sve što se može zloupotrebiti - zloupotrebiće se -
tako što će se prosto upotrebiti ili tako što se neće upotrebiti.



...


Deca se gađaju đavoljim brabonjcima,
mi smo nekad druge igre igrali...



...


Sanjam reči preteće,
strašnije od bilo kakvih slika,
sanjam gonioce i gonjene
lica im ne vidim...



...


Oštar um koji ugriza možda nikad ne spozna mudrost,
preka narav dobrotu..



...


Ljude bez morala ličinkama zovem
i gruba je šala takvima podariti inteligenciju.



...


Ne idite danas kod sekretarice -
ona danas jede ljude i iza vrata drži
ogromnu pedagošku motku !!!



...


Naslovi


-Štrajkuje 40 gradova !
-Poroditi se u osmom mesecu je opasno !
-Biber uzbuđuje !



        Božana Jandric

Živo meso mojih misli

...


Ponekad pogledam u nebo i cela moja misao se menja -
                          postaje misija.





Oh,da,Vaše Veličanstvo !


Prestanite rušiti vaše dostojanstvo !

naredila je surova gazdarica..
Krvavim smo rukama
lomili tišinu
i vrištali smo zaslepljeni
aluminijumskim nerukvicama
prosutim po podu,
lancima,
 zihericama
i užarenim pikavcima,
a ta silna deca unela su mladost..
Prestanite rušiti vaše dostojanstvo !

oh,da,Vaše Veličanstvo !





...


Žvaćem laž,
vrelu je gutam,
zadimljeno nepce
novom lažju darujem,
žvaćem
i gutam..





...


Da nacrtam danas
nekoliko riba
i svaku
obojim u plavo,
dam joj dubinu
mora
i sopstvenog bića...





...


Uzmi me,
imaj me,
objasni me,
pojednostavi me..
Raspolaži krhkošću moje dubine
poklanjam ti se..
Mogu li leći na tvoje dlanove,
šta bi bezruk učinio sa mnom ?






...


Ja sam vetar,
nosim u sebi sudar
hladnih i toplih klima
i vlagu..
Ja sam lelujanje
bez čvrstih tragova,
duh što ti misli mrsi
i pretvara u slutnje
to sam ja...





...


Videh danas sakatih ljudi mnogo.
Krišom pogledom pratih
oguglalost njihovu na sažaljenje,
samo neki od njih bejahu potčinjeni nesreći
što oskrnavila je njihovu mladost..





...


Blu - la - grrr


Ono što ne mogu - nemog,
ostaviću - ću,ću,ću,
baciću u prostor - bac,
zatvoriti vrata
i zaključati - klju,klju,
da ono što ne mogu - nemog,
zauvek tamo ostane - da ?!





...


Prepoznajem se u slabosti,
štaviše,u sklonosti ka slabosti,
prepoznajem se u nevolji,
u volji da ne bude volja,
u snazi bez istrajnosti,
prepoznajem se u daljini
kao u tišini što prepoznaje tvoj glas,
ja odlazeći ostajem uvek u blizini,
blizina je moj spas...





...


Mati


Majka mora da zna.
Majka je oduvek morala znati.
Mati i jeste znati.
Reci mi mati,moje srce pati..

U pitanju su sati,reče mati ..





...


Upadam iz nezavršenih u nezavršene svetove...




        Božana Jandric

Frapanti/Frapamti/Fravrati

...


Ponekad mi se nametne misao da sam tu zbog drugih.
Da li i šta jedni drugima dugujemo ?
Ništa.
Jesam li tu za ništa ?
Jesam li ništa ?
Jesam li ?
Nisam li ?
Lili !
Lele !
Ništa ne znam,a sve znam,mori...



...


Ko brine o nama dok spavamo
zavisi isključivo od naše veličine.
( više nikad neću biti mala )



...


Nisam dorasla ideji smrti.
Kad god pokušam da se suočim sa
pretpostavkom da ću umreti,
unezverim se i zdimim četrdeset cigareta.
Pretpostavkom - jer pretpostavljam da je smrt činjenica.
( jedna osoba mi je umrla na rukama i 
uopšte nije izgledalo kao da se zajebava )



...


Baš me briga za sve !
Ovo je pravosnažna odluka
overena pečatom fak-ofisa
dakle
fuck off !!!



...


Tri omče vidim,
nijedne se ne stidim,
visim,
vidim,
vicim.



...


Razlika između lepog i slepog je što se lepo lepi,a slepo slepi !



...


Kada umrem bacite me svinjama.





Bog je bi



I Bog reče :
neka bude bi !
I bi bi.
I vidi Bog da je dobro.



...





Bog je možda bogat,
a bogat bog boga mi jeste,
bog do mog .



...


Svaki dan skidam malo mesa sa sebe.
Odavno imam želju da popijem piće sa kosturima.
( maločas je,kroz prozor sam videla,
prošao baš jedan zgođušan ! )
Ima i takvih prozora,
iako,više je stvar pozora...



...


Toliko je muka koje ne mogu izbeći.
Nisam ja kriva što se bogovi ljute.
Nek pregrizu govno.
Neka probaju.
Ako su već svemoćni.



...


Paranoja me je poslednji put obuzela za novogodišnju noć :
masa ljudi jednoglasno odbrojava,skoro sam poludela..



...


To što sam mrtva ne znači da se ne snalazim.
Otvorite osam očiju.
Pazite s kim razgovarate !



...


Volela bih da znam kada ću umreti
jer sam započela dugotrajan i značajan projekat,
a ne volim da me se prekida.
Šetaj smrti !



...


I da sam na vreme počela ( a nisam )
ne bih na vreme završila ( a neću )
ova stvar nema kraj...



...


Ne znam da li ste to sa mnom ikada pomislili podeliti
i ako jeste, zašto niste ?
Pošto ovo nije otvoreni dijalog
nevažno je otkrivati šta ste možda sa mnom pomislili podeliti
i ako jeste, zašto niste.



        Božana Jandric

Opna

Prvo jutro



Čujem kako se noć i dan prožimaju...
U prividnoj tišini svitanja,u iščezavajućoj senci,
začela se neuhvatljiva suza svakodnevnog oticanja.
Čuje se petao...
Zavijanje dalekog šumskog vuka,daleke šumske šume...Šumetine..
Šumovine...Možda zvuk prašume ?
Čuje se prasak metka nekog mog dalekog pretka..Možda pra-pretka ?
Prvi poj..Prvi boj..
Čujem kako se gusta noć valja po ključaloj površini jutarnje vlage,
kako crno uranja u belo tvoreći pepeljasti put bledunjavih godina,
čujem depresiju.
Palim prvu jutarnju cigaretu,ali to nije ona prva kao što ni ovo jutro
nije ono prvo.I dok je na pitanje : da li su muškarac i žena mogli sluzaviti
istom sadržinom,odgovor bivao pozitivan,ja sam znala da se ti više nećeš vraćati...
I ti si znao da smo istom zatrovanom krvlju krvarili,
njome si me obalavio u onoj noći prvog poljupca,
od tada se stalno,bez prestanka vraćam,
iako znam da povratka u odvratnost nema,
odvratnost koja je bila više nameštena nego što je sama bila odvratna,
u ono zeleno jutro kojim si raspoznavao više različitih vrsta riba na istom tanjiru...
Ipak,postojala su mesta na kojima smo se sretali 
i sretala su se mesta na kojima smo postojali.Dobro se sećam...
Za mirisom tvoje krvi u meni se propela žena za koju do tada nisi znao da u meni postoji.
Bežiš...
Čujem tvoje tragove u svom pamćenju,
tvoje kosti se u meni smiruju,
tvoje kosti u drobi mojoj spavaju...



        Božana Jandric

Živo meso mojih misli

...


Odeća koju nosim je tesna,
a golo telo kažnjava se vešanjem
i vezuje sramotom,
sloboda koju nosim je besna
u dodiru sa prostotom.





...


Svejedne su godine
dokle disanjem dopirem,
neizvesnost je sigurnost
gde se stalno selim
i stalno ostajem...





...


Bez nogu i ruku
(p)okrećemo svet,
sreća znamo šta je
kad nas užas ljubi,
pamet,sila,snaga
i razum se gubi,
u trenutku jednom,
posle ili sad..





...


Nazadujem u beskonačnost
dok se moji prijatelji i ja
stešnjeni pokušavamo prozreti,
smešnim razgovorom
što naposletku prostor nam skuči
i ostavi nas u majušnoj kutiji snova

gde vremeplovski snopovi svetlosti
padaju na naša zadovoljna lica
i naličja...





...


Ja živim od sećanja
tražeći svoju izgubljenu ljubav,
plašeći se vremena
sanjam zaborav,
u zanosu mrtvom
čekam te još uvek.



        Božana Jandric

Opna

Nezaustavljivo



Jednom kada osetiš
kako moćno sloboda niz grlo klizi,
jednom kada zatvoriš krug,
onda ćeš nezaustavljivo početi da kružiš po krugu krugova,
jer nezaustavljivo je taj gorki epitet početka,kraja nema,
kraja nema do-bez-kraja,do beskraja,beskrajno ga nema,
kako god hoćeš,koliko god hoćeš da nisi,ali jesi,
sam si na svom putu slobode,
sam,
večito sam,
večno sam,
sam u plamenu žudnje,
u beskraju,
go kao od majke rođen,
go kao tada kada si se rodio,
kada si se odrodio,
go u golotinji postojanja,
ogoljen do krajnjih granica ranjivosti
i jedino što imaš su :
telo manje,
duša više
i pogled koji obitava,
koji orbitava
jer pravac je krug,krug zatvoren
i jednom kada zatvoriš krug
onda ćeš nezaustavljivo početi da kružiš u božjim očima,
u očima Boga samoga,
u očima Boga srca,Boga sunca,Boga Ra,Boga kurca,
onda ćeš nezaustavljivo početi da kružiš svetom,
a svet je svet - nije svet,
nezaustavljivo ćeš početi da kružiš od nemila do nedraga,
bez traga,
bestraga,
mešajući se sa muškarcima,decom i ženama,
mešajući se žestoko,
kažu - ono si što si stvorio,
kažu - ono si po čemu te pamte,
a ja pamtim večno
kako moćno sloboda niz grlo klizi
i kružim,
nezaustavljivo
po krugu krugova...



        Božana Jandric

Živo meso mojih misli (stihovi)

...


čista sam snaga
mogu da ćutim petnaest dana
i ničim
ne pokažem
ništa





...


Reč
preka potreba,
reč koja spaja,
reč koja razdvaja,
reč koja gradi,
reč koja razara
Tišina
za glasom žudi,
reč koja spava,
reč koja budi,
reč koja nudi
Ljubav
reč koja na usnama počiva,
reč koja oživljava,
reč koja osmišljava
Život
reč koja plaši,
reč koja guši,
reč koja plamti u duši
Smrt
reč koja čeka,
reč bliska,
reč daleka.





Tvrdo drvo samoće


Tvoje telo,
tvrdo drvo samoće
ispod debele kore
život se krije,
večno čekanje
čuva tvoje snage
za ljubav
i sve ljude drage.
Pod tvojom krošnjom
vazduh čudno struji
u tvome lišću
mešaju se zvuci,
pod zemljom
tvoje
žile
piju vodu,
ruke pružaš visoko u slobodu...



        Božana Jandric

Opna

Učimo da hodamo,mislimo i radimo



Sve je jednom bilo
ko da ništa nikad bilo nije
nećemo moći
nećemo umeti
smoći ćemo
nećemo
svi ne mogu sve
neko nešto ne može
svi mogu nešto
sve
jedno
svejedno
ne zajedno
ne
niko ne može ništa
tu
neko ne može sve
tamo
igde
nigde
vamo
uvek smo na početku
kraja
početka
za
sad





U mojoj mašti


U mojoj mašti otac i majka ne umiru
U mojoj mašti bogovi su izlišni
U mojoj mašti moj čovek je samo moj
( ja sam malo,ljubomorno pseto )
U mojoj mašti deca i ja smo zauvek zajedno
U mojoj mašti ne postoji rak grlića materice
ni hors
U mojoj mašti nema potrebe za ovim i onim
I čega sve u mojoj mašti još ne...





Tvoj oblik


U izlučevini vremena
rađa se tvoj oblik,
čist i blistav
sa klicom života,
primam te u svoje srce,
tišinom plodnom darujem,
unutrašnji smeh ti u susret nosim
i rađam se,
u svetlosti očiju tvojih
svet je smislom i ljubavlju prožet,
svet se osmehuje,
svet je muzika tvoja
što zvukom putuje,
čak i patnja i bol
tu su samo da me podsete
na sreću našeg prvog susreta,
hvala nebesima,
hvala lutanju u beskraju
što te znam...





...


Nezaštićen se nasmej,
majušan
i ja ću kupiti noćas
sve one godine
koje te čekaju,
koje ti čekaš,
za šankom,
namirisan,
svež,
drag
i zapamćen...





...


Polusve(s)t,
blazirana zabava,
(pre)puna onih
koji ga čine,
odudaramo,
naravno,
jedni od drugih
vrtoglavo,
(za)udaramo,
naravno,
jedni na druge
nepodnošljivo...



        Božana Jandric

Snoviđenja (stihovi za decu)

Košmar II



Na obronku mračne šume
stogodišnje stablo stoji,
a u njemu košmar živi
i dosadne dane broji.
Nema nikog da podeli
svoju tugu,svoje jade,
već sam,samcit on tamnuje
napušten od svake nade.
Ko bi mogo da ga shvati ?
Ko bi znao kolko pati ?
Ni snovima nije lako
kada krene naopako.
Samoća ga strašno mori
i ta sudba,crna,kleta,
od najgoreg on je gori,
prognan davno na kraj sveta,
pa se jedi i proklinje,
ali nema ko da čuje
košmarove tužne lire
dok zlopati i samuje.
Ko bi mogo da razume
srce kleto što tuguje ?
Jadnom snu da pruži ruke,
zaustavi grozne muke...



        Božana Jandric

Opna (stihovi)

...


Oni znaju miris straha,
pola ljudi,pola vuci,
vibru mesa koje drhti,
ukus krvi,tu su prvi,
hoće život da ti zgade,
hoće dušu da ti vade,
hoće ruke da ti skrše,
o glavi ti stalno rade,
ne poriču,nit se plaše
i nemaju šta da gube,
nikad ništa nisu dali,
otimali pa imali,
a ni onda nisu znali,
niti onda,nit će znati,
da ne vredi otimati
ako nemaš kome dati,
te proklete ljudske zveri,
dobro znaju miris straha,
vibru mesa koje drhti,
ukus krvi,tu su prvi,
ja bih sve na svetu dala,
sve na svetu
za kraj zala.





...


Ja sam svoga dragog muza,
iako tri puta dnevno poželi da me ubije,
oh,kako ga samo nadahnjujem,
silne li su moje moći,
on me voli,
iako me je teško voleti,
on se bori,
ponekad i protiv mene
premda sam na njegovoj strani
i on to zna,
ali nema bluza bez ljubavi
i nema ljubavi bez bluza
i nije niko drugi nego ja,
ja sam njegova muza.





Haljina od suza


Laktanje,
jeftin šarm,
( ne znam da li je jeftin šarm - šarm ? )
slobodna ptica
ma ona je ubica,
brkata princeza
u haljini od suza
i svud se vrti njena spretna guza
i svuda
svi
i uvek
to moraju da vide
Inače čemu ?
Čemu sve to ?
Laktanje,
jeftin šarm,
( još uvek razmišljam da li je i to šarm !? )
izgleda jeste
za lakoverne,
za dokone,
za ljubitelje cveća
i leptirića presovanih,
pobodenih čiodama
i uredno poslaganih
Kako li se kaže glupost ?
Ah,da - glupost !
Bože,koja glupost,
glupost,ljudi moji,samo takva !
( jeftin šarm..hm..jel šarm ? )



        Božana Jandric

Živo meso mojih misli (stihovi)

...


Živim
oduvek,
verujući u sile -
mene nose vile .





...


Stavite mi askeznu protezu
na porculanske oči,
metalnu konstrukciju
na moj znak..





...


Gledam,sazreva jutro,
visećim očima
kroz prozor
i muljam po glavi
svetlosna sastajališta,
vazdušaste hladnoće...
Gde si ?
Gde ste ?
Gde je ?
Ma,dovraga s tim...





...


Sanjam da imam
ono što nemam,
stomak lešinara,
srce anđela,
oči sokola
i brdo love,
a imam
stomak kolerika,
srce melanholika,
muda pankera
i nemam ni za pivo..





...


Odlazim...
U prodavnicu da kupim 
odlazim...
Sok da kupim
i vino da kupim...
Flaše ?
Da,naravno,
da,svakako,
hvala ti,
hvala Vam,
prijatno ti,
prijatno Vam,
pravim bambus,
žurim,
loše vino,
loša koka-kola
i bambus je loš...





Čekajući da se probudi


Sićušnim se telom
sručila na beton,
šta sam mogao ?





...


Trenutak je dovoljan
neopreza
naivnosti
ili baksuza





...


Koliko energije odlazi
u te svetske rupčage,
mi živimo u zemlji
koja se zove Švajcarski Sir,
svi prirodno sivi,
crkveni i rasejani
cičimo u mlečni tamjan...





...


Forsirajte forsirane,
potisnite potisnute,
prospite dubinu kroz površinu -
tako to ide...



        Božana Jandric

Živo meso mojih misli (stihovi)

...


Ponekad pogledam u nebo i cela moja misao se menja -
                          postaja misija.





Oh,da,Vaše Veličanstvo !


Prestanite rušiti vaše dostojanstvo !

naredila je surova gazdarica..
Krvavim smo rukama
lomili tišinu
i vrištali smo zaslepljeni
aluminijumskim nerukvicama
prosutim po podu,
lancima,
 zihericama
i užarenim pikavcima,
a ta silna deca unela su mladost..
Prestanite rušiti vaše dostojanstvo !

oh,da,Vaše Veličanstvo !





...


Žvaćem laž,
vrelu je gutam,
zadimljeno nepce
novom lažju darujem,
žvaćem
i gutam..





...


Da nacrtam danas
nekoliko riba
i svaku
obojim u plavo,
dam joj dubinu
mora
i sopstvenog bića...





...


Uzmi me,
imaj me,
objasni me,
pojednostavi me..
Raspolaži krhkošću moje dubine
poklanjam ti se..
Mogu li leći na tvoje dlanove,
šta bi bezruk učinio sa mnom ?






...


Ja sam vetar,
nosim u sebi sudar
hladnih i toplih klima
i vlagu..
Ja sam lelujanje
bez čvrstih tragova,
duh što ti misli mrsi
i pretvara u slutnje
to sam ja...





...


Videh danas sakatih ljudi mnogo.
Krišom pogledom pratih
oguglalost njihovu na sažaljenje,
samo neki od njih bejahu potčinjeni nesreći
što oskrnavila je njihovu mladost..





...


Blu - la - grrr


Ono što ne mogu - nemog,
ostaviću - ću,ću,ću,
baciću u prostor - bac,
zatvoriti vrata
i zaključati - klju,klju,
da ono što ne mogu - nemog,
zauvek tamo ostane - da ?!





...


Prepoznajem se u slabosti,
štaviše,u sklonosti ka slabosti,
prepoznajem se u nevolji,
u volji da ne bude volja,
u snazi bez istrajnosti,
prepoznajem se u daljini
kao u tišini što prepoznaje tvoj glas,
ja odlazeći ostajem uvek u blizini,
blizina je moj spas...





...


Mati


Majka mora da zna.
Majka je oduvek morala znati.
Mati i jeste znati.
Reci mi mati,moje srce pati..

U pitanju su sati,reče mati ..





...


Upadam iz nezavršenih u nezavršene svetove...




        Božana Jandric

Opna (stihovi)

Pesma i stradanja



Razapet između disanja i smrti
i svetlost i tame ga mame,
sve se vrti
i misli same,
razum sasvim se muti.
( Planine topiš,
nemire krotiš,
ti kada sviraš
boje menjaš.)
Između jave i sna
prvi korak je taj,
između jave i sna
plešemo ti i ja.
U kostima moje srži
zarobljen tvoj je krik,
u očima mojih suza
vidim sav tvoj lik.
( Planine topiš,
nemire krotiš,
ti kada sviraš
boje menjaš.)
Pođi sa mnom,
reči ne zbori,
naćuli uši,
čuješ li plam ?
Žrtve su pale,
žrtve ne male
samo za jedan prokleti dan.
( Zemlja ja puna naših iznutrica
kao tamnica )
Iz dubine,vulkanske ruke,
korenje kamen drobi,
čovekove muke,
o,zle li kobi !
I ptice za nama odleću,
smešane kosti crvi jedu proleću,
seme pada
za nova stada.





...


Dani u tami ne znače mnogo, 
Zabranjeno strogo za nas !
laje pasji sin,takođe pas.
On vas je odbacio !
Utrobu je svoju bacio na vas !
Svi u grob !
masa rob,
brže-bolje
voljom protiv volje
( sve se,naravno,krivo prikazuje,
đavo slaninom zna se šta podmazuje )
za nas -
u grobu,narodsku rugobu...
Stižemo u krvavom nizu,
dan u tami je blizu,
suvih srca,
mrtvi rođeni.



        Božana Jandric

Živo meso mojih misli (stihovi)

...


Došlo vreme da vremena nema,
suva duša u dnu mene zeva,
mrtva slova u grlu još gore,
pusta usta ni reči ne zbore.
Nekad behu ognjište i kuće,
nekad videh čoveka i ljude,
sad go kamen po kamenu stade,
sve što beše u nemilost pade.
Bog u krilu skrstio je ruke
pa odozgo gleda naše muke,
a đavoli svuda vatre pale,
gori zemlja,gore duše male.





...


Šmrkom će te sabiti
u proreze između pločnika,
usporiće budućnost koja te čeka,
mračnu,
mračniju od noći u kojoj su te svi
potpuno zaboravili.





...


Žuti od duvana,
žuti od prilika,
u iščekivanju
da naši papagaji
budu pametni kao mi
između ostalog,
žuti smo i od čekanja.





...


Sumnja nas je održala -
nozi hvala.
Živeo korak napred
nauštrb dva nazad
jer korak po korak
dvokorak
i tako dalje...





...


Iskušenja nude svoje slasti,
pitam se hoću li pasti ?
Smirenje je moje krštenje,
ja sam u svojoj vlasti !



        Božana Jandric

Opna (stihovi)

...


Krećemo se ka izvoru,
a šta ako nas izvor odbije ?
Pa tek ponekad malo da,
a nama se i to malo,
najmanje,
učini kao najveće,
pa sve činimo
da bi nas pogledao,
da bi nas pogladio,
krećemo se,a šta ako prestanemo ?
Šta ako se promenimo zauvek ?





...


Nepodnošljiva sila života je
ludost
kojom ponekad rasterujemo
sopstvene snove.
Vera koju smo osvojili,
a da je nikada nismo pobedili,
samo uhvaćeni u kolo sa njom
kao zmija sa svojim repom.
Nepodnošljiva sila života je
treptaj oka
na ivici zaborava
tek rođene nade.





Konačno sama


Gasim žeđ za samoćom
upijam tišinu
slušam svoje biće
sa sebe stresam sve
sloj po sloj
puca čvrsta opna trpnje
razliva se bol
Iz mene počinju reke
iz mene ponovo Sunce
iz mene usnule šume
počinju da šušte
pevaju ptice
Vremena
ni puno ni malo
dani su se pretvarali u noći
noći u dane
Krug
moj stari drug
i ja
konačno sama





Uvek tu



U mome snu,
okrečenog stabla,mlado drvo stoji
posred mene,
cvrkut raspevanih ptica
njegove krošnje,velike kao svet,
drži moje oči otvorene...
U mome snu
ne mogu da spavam,
sluh mi rano rani,
spušta se u dragocenu riznicu svesti
drvo da celiva...
U mome snu lekovitih izvora je mnogo,
oko svakog mladice,
ali samo jedno,ono,
okrečenog stabla,mlado drvo,
stoji posred mene da me čuva...
U mome snu ponekad jasnije razumem
govor spoljašnjeg sveta
jer u hladu mladog drveta mirujem...
Poruke u san same dolaze,
poput minijaturnih ptica
što se na žar mojih očiju ustremljuju,
poruke dolaze,
lupaju krilima po tankoj,ali čvrstoj odbrani,
opni što me odvaja od radosti,bola i stida...
U mome snu,radost je što sam tu.
U mome snu,bol je što nisam uvek tu.
U mome snu,stid je zdrav kao kada prvi put
postaješ svestan svoje zaljubljenosti...
U mome snu,
okrečenog stabla,mlado drvo stoji
posred mene,
njegova lepota oduzima dah...



        Božana Jandric

Živo meso mojih misli (stihovi)

...


konačno
i večno
Ti
u vremenu
bezvremene
ljubavi
nikada se nismo vezali
samo voleli
i slobodno padali





...


Lutko,volim te !
Bez tebe bi život bio pakao.
Čulni vibrator,
beskrajna buka bez smisla.
Lutko,volim te
poput svetlosti
što snove pretvara u senku...





...


Jednom se našminkala i obukla maminu venčanicu,
čudno,poput Bananamena,od devojčice postala je žena...





...


Šetam ulicom,voleći
svako dete koje ugledam...
Odjednom se klinka okrene
i isplazi svoj predugačak jezik !
Kakva mala lujka,pomislih,
voleći svako dete koje ugledam...





...


Šta je šajt ?
Šajt je kifle sjaj !
A sjaj čini stvar sjajnijom.





...


Ona je lovac
ona lovi
brze ribe
u hladnim vodama...





...


Kakve ti tajne nosiš u grudima ?
Kakve među nogama ?





...


Udarac
udarac
udarac
veoma nizak i tup





...


Ne prilazi
Ne troši vreme
Ne prilazi
Ne troši vreme
Ne prilazi
Ne troši vreme
Ne prilazi.



        Božana Jandric