Putnik
Idem slobodno,
niko mi nije odneo
da ljubim tuznu moc.
Rasirim ruke,ali ne u zore
nego u more i noc.
Osmehom ulazim stigo ma kud,
u tuzne i bolne jave.
Kad volim meni i gresi svud
nebesa pletu,
oko radosno pognute glave.
Ostavljam bolnim osmehom san,
da prodje i ode i mre.
Ljubav je put beskrajan
na kom je dozvoljeno sve.
Ne zalim ni tebe ni sebe ja,
i smesim se na daljine.
Umor mi samo u ocima sja,
i sve sto istem od tebe
to je - casak-dva
tisine,tisine.
Milos Crnjanski
Predivna pesma..
B.J.
